декември 17, 2006

Муза





Прашина.
Цел куп прашина
Собран на полицата на срцето.
Ништо ново не се случува.
Тапка во место.
Залудно го бара, бидејќи нема никогаш да го најде.
Напната ситуација.
Патоказот кон иднината го нема.
Го прегазиле годините.
Се чудиш што е ова? Празни зборови. Неповрзани реченици.
Се мислиш што сакам да кажам? Не знам ни сама.
Се трудам да отсликам нешто...но не оди. А зошто?
Одговорот е едноставен - немам инспирација.
А зошто ја немам е многу сложено.

3 коментари:

Rocka рече...

Kolku se soglasuvam so tebe ...

Da, nisto ne se slucuva, nema inspiracija...

Toa moze da znaci samo dve nesta :

1. Tolku mnogu ni e ubavo vo zivotot sto od seka otapevme za pisuvanje ..

2. Tolku ni e monoton i dosaden zivotot sto otapevme za pisuvanje...


I da ...
Povtorno me podseti deka i jas ednas napisav pesna "Bura"

Sto bi pravel jas bez tebe :)

немирната рече...

Jas mislam deka e nekoja sredina... I mislam deka ako go imas TOA vo tebe, ne moze da otapis za pisuvanje... TOA sekogas ke bide vo tebe, samo prasanje e dali ke sakas da go izrazis poveke ili ke go kries..

Rocka рече...

ТОА го имам, секако, но ја нема таа острина како порано, нема континуитет...

Сега ТОА се одразува на други полинња, не мозе секој да пишува поезија, не ДОБРА поезија...
Барем јас тоа така го сваќам, не пишубам за несто што не ми се случува, што не сум го доживеал, што не го чуствувам.

ТОА кај мене бара искреност за да излезе на виделина ...