август 31, 2006

Крај



Зошто?
Зошто ме натера да ставам крај
На нашата љубов
И да морам да те заборавам?
Зошто мораше да бидеш толку тврдоглав
И да ја создаваш омразата меѓу нас?
Те сакав. Бескрајно те сакав,
Те возвишував
Те споредував со анѓели
Те сврстував меѓу светците.
А ти по толку години
Изгради зид меѓу нас.
И љубовта кон тебе
Се претвори во омраза.
Те мразам
Длабоко од душава и срцево те мразам!
Но, што зборувам јас?
Се трудам да ја отсликам мојата душа или моето срце?
Сеедно... и двете се повредени.
Повредени од тебе.
Ме боли.
Таму кај што ме рани премногу ме боли.
А ти?
Ме повреди и замина
Во прегратките на друга.
Колку само брзо ме замена.
Дојде таа
Да те бакнува
Да те милува
Да те љуби.
А јас?
Како крпа парталава
Лежам вечерва на подот
И лијам солзи
За да го вратам неповратливото.
Свесна сум дека не вредиш
И вртам нов лист
Во книгата на животот.
Вртам, а тебе те оставам
Некаде назад, некаде далеку
Во заклучениот и неповратлив
Дел од мојот живот.



3 коментари:

немирната рече...

I nie ne sme nesto mnogu sovrseni ;)

Rocka рече...

Auu nemirna,
ti si vistinska devojka !!!

немирната рече...

hahaha site nie sme vistinski, samo ne za sekogo ;)