
Две души,
изгубени низ животот
две срца,
заљубени до болка.
Патуваме низ животот,
ги собираме забранетите плодови.
Јас сум девојка,
која безрезервно ти се подаде,
го отворив срцето
и дозволив да ме поведеш во неповрат.
Ти си човек,
кој ме научи да сакам,
да сонувам,
да живеам.
Капат капки од моето срце,
се леат врз твоето.
Се врежуваат спомени,
остануваат траги, неизлечиви, болни.
Забранетото го посакуваме,
го сакаме, мечтаеме за него.
Сонувам за забранетото овошје
од дрвото на љубовта.
Го скина ли - ќе изгориш.
Не го скина - ќе умриш мечтаејќи...
4 коментари:
Moram da ti kazam deka sega prv pat go otvoriv tvojot sajt, i mora da ti kazam-preeeeubavo pisuvas...
mozebi i moeto mislenje ne ti znaci nisto, no sepak-prekrasno e!
Fala maya... Sekako deka znaci tvoeto mislenje, znacat site mislenja od onie koi gi citaat moite pesni.
This Is Cronical... no cure for that.
Објави коментар